Poruka Vodolije
Novi zrak nade stiže u ljudskim srcima usred Crnog Doba, ili Kali Juge posredstvom ovog novog dela V. M. Samael Aun Weora, naslovljenog „PORUKA VODOLIJE". Verbum (reč) Petog Jahača Apokalipse, onog koji, po tradicijama primitivnog hrišćanstva, ima ključeve bezdana, biva kategorički i jasno prisutan, kako bi ponovo razotkrio „veo misterije” i da bi nam svima pokazao, bez izuzetaka, put povratka koji vodi ka Ocu svih svetlosti, ka unutrašnjoj zvezdi, koja nam se u našoj svojsvenoj dubini uvek osmehivala.
U ovoj PORUCI VODOLIJE, V. M. Samael Aun Weor nas upozorava o strašnim momentima kroz koje prolazi ljudska Vrsta, služeći se mudrim interpretacijama simbola i alegorija sadržanih u sakralnoj knjizi Apokalipse, Svetog Jovana.
„Jevanđelje po Jovanu” jeste jevanđelje vaskrsenja Čoveka i poništavanja Antihrista, dve oprečne sile koje se bore, milionima godina, osvojiti ukusan zalogaj, tj. ljudske rase.
U čoveku, u njegovim najvećim psihološkim i animičkim dubinama, treba da se dogodi ova borba koja uvek odlučuje pobednka: moć svetlosti ili moć tmina. Psihički materijal uključen u ljudskom stvoru jeste, u sintezi, taj koji će obogatiti, pre ili kasnije, viši kosmos ili niži kosmos.
Da nam pomogne u ovoj surovoj borbi, zadatak je V. M. Samael Aun Weora, koji, ponovo osvojivši Filozofski Kamen, daje nam uz pomoć ovog jedan put, jedno učenje i tačnog vodiča koji svima nama omogućuje da se izvučemo iz kruga vremena, kako bi ušli u polja eternalnosti.
Počevši sa 1962, po astronomskim i astrološkim dokazima, zemaljsko čovečanstvo je upalo pod dejstvom novog ciklusa zvezdane energije. Influencije na kojima se odnosimo odgovaraju sazvežđu Vodolije, influencije koje su najavljene krajem prošlog veka i početkom ovog od strane eminentnih astrologa i okultista sa svih geografskih širina.
Upravo ovde počinje gigantski rad V. M. Samael Aun Weora, koji, kao poslanik Velike Bele Lože i zadužen od ove kao Avatar Vodolije, otkriva u ovom delu najcenjeniju raspravu hermetičkih društava: „Apokalipsu” Svetog Jovana, nazvanu još i „Knjiga otkrivenja”.Mojsijeva Geneza (Postanje) i biblijska Apokalipsa predstavljaju glavni ključ, posredstom kojeg čovečanstvo ponovo vraća svoje božansko poreklo, svoju autentičnu budnost, da bi na nebu blistalo kao zvezde Večitog.
Niko nije mogao da otkrije okultni smisao Apokalipse, zato što, da bi mogao to uraditi, trebao je biti Božiji Profet.
V. M. Samael Aun Weor uspeo je ovo, zato što se pretvorio u sina svoje sopstvene alhemijske Geneze i dezintegrisao je Veliku Zver čiji je broj 666, posredstmom svoje intimne Apokalipse; pretvorio se tako u novog vaskrslog, u novog Spasitelja, i kao Peti Jahač Apokalipse, zatrubio je svojom trubom da bi nam javio da je finalni boj otpočeo.
Čas je za BITI ili NE BITI tajne filozofije i ljudska vrsta treba da se odluči i da bira između Orlova i gmizavaca, Anđela ili Demona... Čitalac, ovde, ima poslednju reč.
Knjiga još nije odštampana na
srpskom, ali je možete naći na drugim jezicima ovde.
srpskom, ali je možete naći na drugim jezicima ovde.
PISTIS SOFIJA OTKRIVENA
Za istraživače teologije nije nikakva tajna činjenica da je Gnoza, kao hermetička spoznaja, imala prehrišćanske korene u filozofijama poznatim u Siriji i Mesopotamiji i evidentno, isto tako u doktrinama grčkog i egipatskog paganizma.
Ne možemo ignorisati ni gnostičke principe skrivene u teogonijama prekolumbijskih naroda Centralne i Južne Amerike. Postoji u navedenim teogonijama gnostički aspekat koji takođe govori o egzilaciji (izgnanstvu) duše, propale u grehu i o njenoj žarkoj želji da se uzdigne na Nebesa ili u gnostičke Aeone.
Od svih gnostičkih tekstova čovečanstvu poznatih, zaistinu se može reći da je Pistis Sofija najznačajniji u svetu hrišćanske teologije.
Forma odvijanja Pistis Sofije puna je kosmogonskih, antropoloških i teoloških pokazatelja namenjenih dobijanju oproštaja duši preko samoprimenjene kazne očišćenja; što je uveliko komentarisano i razvijeno u gnostičkim temama koje nam je dao u zaostavštinu V.M.Samael Aun Weor, u kojima se podvlači, da samo preko dobrovoljnih patnji i svesnih žrtvovanja, moguća je dezintegracija lanaca koji drže zarobljen naš duševni materijal, omogućavajući na ovaj način da povratimo svetlost koju smo izgubili tokom vekova i milenijuma.
Sadržana od reči Velikog Učitelja Isusa, diktiranih apostolima tokom jedanaest godina posle Vaskrsenja, Pistis Sofija je postala BIBLIJA gnostičara, i zapravo je dokazano radi ovoga da ne postoji drugo delo koje opisuje sa takvom čistotom razmišljanja Nazarećanina i ciljeve njegove doktrine
Udaran dijalog koji se stalno razvija u ovom delu jeste dijalog između duše (ogrezle u grehe) i Božanskog izbavitelja (Isusa), kao najvišeg predstavnika Svetlosnih regiona. Ovim dijalogom Pistis Sofija (duša) traži pomoć radi odvajanja od svog duhovnog siromaštva, a Nazarećanin odgovara njenim molbama, otkrivajući razloge pada Sofije i dobijena iskustva kao mudrost greha.
Za pripadnike večne Gnoze, duša ili psihički materijal sadržan u ljudskom biću, bio je žrtva duhovnog pada prouzrokovanog od takozvanog pogrešnog Boga ili Tvorca demiurga. Ovaj je pad stvorio u Pistis Sofiji (ljudska duša) određene poremećaje u njenoj prvobitnoj strukturi i kao posledicu, pojavu psihičkih agregata ili demona koji joj nanose patnje i drže je od tada zarobljenu, u takvoj meri, da je udaljavaju od njenog božanskog doma, izbacujući je prema nižim AEONIMA ili u religijski Haos.
Namena teksta sadržanog u Pistis Sofiji je da ispriča njenu istoriju i nesreću što ju je snašla kao robinju materije i, pored toga, način na koji da se oslobodi od te bedne uslovljenosti božanskim sredstvima, sa ciljem da ponovo osvoji nebesa ili nekad izgubljene Aeone.
Nesumnjivo je da rečnik Pistis Sofije biva izuzetno simboličan i pun metafora, u najčistijem stilu tih vremena predhrišćanstva kada se Isus nalazio u Svetoj Zemlji. Ova je činjenica uslovila da se Pistis Sofija pretvori u najnerazumljiviji gnostički tekst za eksegete (tumače) svih vremena i, kao drugo, ovaj (rečnik) tajno odbija mogućnost odstupanja (falsifikovanja).
Može biti da je ovo i bio povod sledećeg proročanstva: “Samo onaj koji će imati ugrađene (inkarnirane) hrističke principe u svojoj duhovnoj prirodi moći će da razume, da razjasni i otkrije sadržinu Pistis Sofije“…
Trebalo je proći dosta vekova i milenijuma kako bi se, tek u XX veku, autentičan Majstor (najvećih tajni), predstavnik reda Solarnih inicijata, pojavio ispred svečane presude javne svesti kako bi otkrio, u najmanjim detaljima, ovo sveto delo koje sadrži ključeve ljudskog spasa.
Ovaj Velikan, za dobrobit nas dolazeći sa Visina, bio je Venerabilan maestro Samael Aun Weor, avatar Avalokitesvara-e (Otac) za ovu novu Eru vodolije koja se već odvija u neopisivoj grmljavini uma.
Veliki Kabir je predavao slobodnim govorom svojim apostolima korpus doktrine sadržane u Pistis Sofiji, a oni, apostoli, sabrali su to u svojim zapisima, sastavljajući tako knjige ili poglavlja ovog velikog dela.
Prema tome, Pistis Sofija koja nosi izgubljeno nasledstvo je svima nama odgovarajuća, a koju (dušu) možemo posedovati ponovo pomoću didaktičkih i dijalektičkih izlaganja savremene Gnoze, namenjenu čovečanstvu ovog vremena od strane izuzetnog Majstora Samaela Aun Weora.
Pistis Sofia se pripisuje Valentinu, eminentnom i hrabrom tražitelju Istine, koji je imao hrabrosti da se usprotivi dogmama pontifikalne Katoličke crkve koja je još u onim vremenima (I i II veka naše ere) počela da gradi svoju dogmu sa ciljem da izbaci iz igre autentične, prvobitne hrišćane koji su prihvatili Gnozu od Isusa.
Mnogi od teologa nisu mogli a da ne kažu da: “U drugoj polovini II veka i početkom III, Valentinova doktrina bila je najmoćnija i najozbiljnija od dizidenata Crkve, svojom literaturom premašujući i samu crkvenu“.
Stvarno bi trebalo, da istorija religija oda posthumnu počast Valentinu za čin što je kondezovao, na ovakav skrupulozan način, put povratka ka okeanu velike svetlosti, dozvolivši danas, u XXI veku, ukupnom ljudskom mravinjaku našeg sveta da se u svojoj unutarašnjosti sjedini sa ISTINOM, sa HVALJENIM.
Narodna poslovica od svagda kaže: “Za velika zla, velike popravke“, i tačno u ovim momentima kada čovečanstvo doživljava talas tekuće apostazije (udaljavanje od svetlosti), ovo monumentalno delo, Pistis Sofija, stiže da obavi sakralnu misiju, nama objašnjenu vrlinom osvetljenosti autentičnog čoveka Hrista po imenu Samael Aun Weor...
Danas se nalazimo, više nego ikad, pred dilemom BITI ILI NE BITI, kazuje nam Samaelova Gnoza, i iz ovoga jasno proizilazi, da se nikada u drugim vremenima nije proizvela u ljudskom rodu takva autoselekcija koja će podeliti stanovnike našeg sveta na dve dobro definisane kategorije: sa jedne strane orlovi i sa druge gmizavci; prva anđelska i druga demonska...
Za ljubaznog čitaoca postavljamo sledeće pitanje: na kojoj strani želiš da budeš ti? Kabala ti može pomoći sa sledećim aksiomom: ”Uzmi štit svoga verovanja i napreduj čvrstim korakom – ili u smeru vetra, ili protiv svih vetrova”…
Нема коментара:
Постави коментар